RIJALITI DRUŠTVO

Čekajte, jel čekamo pet godina da se osnuje ta famozna zajednica srpskih opština na Kosovu, jer je potpisan Briselski sporazum, jer je to jedna pobeda naše nepobedive diplomatije? Da, stalno se to tvrdilo, pa i da je to jedan od uslova za prijem u EU. I? Sad iz Brisela kažu: moraće po zakonima Kosova! „Zmija“ palaca svojim jezikom, namazanim američkim šećerom i preti puškama, a premijer korača za njim u crnoj uniformi OVK! To je Kosovo.

Čekajte, jel danima mediji bruje da je uvezeno 22 tone paradajza, iz Turske, na čijoj kori je etiketa „kora nije za ljudsku upotrebu“? Jeste. Snimljeno. Vidi se lepo. Stručnjaci kažu: opasno, ispitati. Ministarstvo poljoprivrede, iz prikrajka, odjednom, oguli sve te kore i saopšti: „Natpis sa deklaracijom je fotomontaža“?!

Čekajte, jel taj Dragoslav Kosmajac bio proglašen za najvećeg dilera droge ( „ne smeju ni ime da mu izgovore a evo ja to činim“!), pa prevaru za placeve, poreze? Da. Saslušavali, zatvarali, uzimali mu pasoš, nije mogao da mrdne… Pre dva dana naslovi: „Kosmajac oslobođen“! Još lepši: „Kosmajac oslobođen uz aplauz u sudnici“.

Čekajte, jel „Informer“ stvarno, na prvoj strani novina, objavio dve fotografije šta ono dvoje rade u toj prljavoj seksi „Zadruzi“? Da. Baš se vide dve „žestoke“ poze. U najtiražnijim srpskim novinama. Pa? Novinarska udruženja pište da je prekršen kodeks, a ne traže da RRA ili ko već, zabrani izvorno đubrište, da se ta krmeća ciča sa nacionalnih frekvenci prebaci na posle ponoći ili pronađu još desetinu mogućih kaznenih mera. Ne, igra traje: novine to i dalje prenose, na društvenim mrežama hit, manijaci postaju miljenici nacije…

Čekajte, jel stvarno učiteljica pokupila desetoro dece i preko agencije odvela ih u privatnu ekskurziju, u Amsterdam, da obilaze ulice „crvenih fenjera“? Da. Priznala i ona, i roditelji, i ministar… Kažu: ništa tako strašno, to mogu da vide i u Srbiji! U „Zadruzi“, u „Parovima“. Pa što onda idu u školu?

Čekajte, jel pre neki dan, neki vajni umetnik, u sred parka, u sred dana, pred publikom, derući se na francuskom, obavio veliku nuždu u znak protesta zbog rada uprave njegovog udruženja? Da. Objavile novine i slike gologuza. I? Dao čovek pregršt izjava – o slobodi stvaranja. Policije, komunalaca, inspekcije, tužioca nema da mu omoguće da takvu „slobodu stvaranja“ pokaže u ćumezu a ne na Kalemegdanu!

Čekajte, jel na Novom Beogradu, sa velikog postolja, skinuta „nesrazmerno mala glava“ Jurija Gagarina, na protest građana? Da. Ono trčkaralo od gradskog menadžera je izjavilo da niko u opštini, u gradu, u ustanovama kulture, nije znao da se podiže spomenik, ko ga podiže… Sad će sve da razvale i prvom čoveku koji je odleteo u svemir, pre 57 godina, da podižu, novi spomenik, a menadžer će nas obavestiti, kao o svemu, blagovremeno.

I, tako, u krug. Ujutro, danju, noću…

I, tako, bez dostojanstva, kulture, stava, odluke, protesta, namere…

I, tako, igrale se delije države – nasred zemlje Srbije!

I, tako, celo drušvo postaje veliki, fantastični, gledljivi, vidljivi – rijaliti!

Čekajte, jel to, možda, to srećno, obećano, društvo?