PUŽEVI, MALI I VELIKI

Baš, nekako, u istom danu, čitam dve poruke: duhoviti i šarmantni Zoran Kesić, koju objavljuje na sajtu jedne strane TV kuće, mlade demonstrante “protiv diktature” širom Srbije naziva, iz milošte, “puževi jedni mali”. A prijateljica, doktorka, iz jednog mesta u Republici Srpskoj, šalje mi sliku kako se prvi mali puž, šarenkaste školjke, ponosno izbačenih rogova, vuče preko tek ozelenele trave i grančica.
Proleće je – puževi izašli, navukli oklope, izbacili rogove – radare… I idu…
Sporo? Kasno? Kuda? Kakvih sve puževa ima ovog proleća?
Ovi Kesićevi – a i moji – možda i jesu malo kasno izašli. Da su ranije, pa i puzeći, možda bi stigli pre biračkih spiskova sa mrtvoupisanim. Možda bi bili pored glasačkih kutija. Možda bi, roščićima, uboli neki broj više… Možda ne bi bilo 800.000 birača više nego što ima punoletnih građana. Možda mnogi ne bi prespavali tog dana važan ispit građanske zrelosti.
Ne kažem da je kasno. I nepotrebno. I nedokučivo. Ali će biti sporo. Puževski sporo.
Jer, između ostalog, prirodni (društveni) pejzaž je takav. Postavljene su: prepreke, kranovi, panciri, zakoni, partijice, liderčići, kolumnisti, novinarčići, službenici…
U školjku su se uvukli bivši pripadnici režima, uvlače stare i oštre rogove, pa palacaju, bljuju… Koliko samo u tim novopartijskim providnim školjkama ima sada kolumnista – neznalica, analitičara, novih članova raznoraznih upravnih odbora… Janičari na elektronsko dugme.
Školjkom puža, spremnog i za svako kuvanje, pokrili su se i neki biznismeni, kriminalci, otimači, grloparajući pevači, silikonske zvezdice, nedorečeni glumci…
U školjku su se uvukli, pa se protežu na izbornom suncu, i neki akademici, profesori malih univerziteta i samostalnih akademija…
Školjku, na svoja pogrbljena leđa, navukli su i brojni šarenica novinari, nasmejani hepi urednici, i zabili svoje rogove u mutne vode…
Puževi na sve strane.
Pužu puževi, raznobojni, veliki i mali, ostavljajući sluzav trag.
Cena puževa je, često, visoka. U Italiji kilogram dobrog puža sa školjkom košta i do 15 evra. Ili, porcija u dobrom restoranu 25 evra.
U Srbiji je cena znatno niža. Ovde se puževi i sami javljaju, puze, gmižu da uđu u kuhinju vlasti. I oguljeni, zabibereni, uvaljani u razne mirođije i ulja, čekaju da budu izneti na umašćeni politički švedski sto. Prija im da ih drugi jedu.
Eh, krhki, spori i sluzavi puževi!
Stop, stari puževi. Veštački puževi.
Napred samo “puževi jedni mali”.
“Puževi” – ovog proleća.
“Puževi” sa trgova i bulevara.
Puževi – bez oklopa.
Puževi – sa pištaljkama.