Dejan Ristić
Da li još uvek verujete da je hrabri Miloš Obilić rasporio turskog sultana Murata I na Kosovu polju? Možda je, zaista, najveći srpski osvajač, car Dušan, usmrtio svog oca? Da li je Draža Mihailović bio prvi ustanik u Evropi u Drugom svetskom ratu? Jeste, episkop Nikolaj Velimirović je bio zatočen u zloglasnom Dahauu, ali da li je mučen, zlostavljan ili je bio u tzv. počasnom objektu? Ponavljate li još uvek da Josip Broz Tito nije posetio Jasenovac?
Sličnih pitanja, nedoumica, nepoznanica ili verovanja ima na pregršt. Poznati istoričar Dejan Ristić, prvom i veoma popularnom knjigom ,,Mitovi srpske istorije” naučnim dokazima razvejao je neke od naših najznačajnijih mitova i vratio nas bistrim izvorištima nauke.
Ovom knjigom, sazdanom na naučnim saznanjima i otkrićima, u 20 poglavlja ide još dalje, dublje, strastvenije i ubedljivije da naše istorijske zablude i nepoznanice iznese pred nas.
Mit, koji je često lep, zavodljiv, poučan, i koji čini deo našeg istorijskog trajanja, ispleten maštom i nadom, sve češće se povlači pred neumoljivim naučnim istinama i činjenicama. Nekad i požalimo što je to tako. Ali, u stvaranju mitomanskih priča, izmišljotina, falsifikovanja otišlo se često daleko, predaleko. Krivotvori se naša slavna istorija pa se time urušava i negira identitet nacije i ugrožava njen opstanak.
Ovi uzbudljivi i autentični istorijski eseji predstavljaju rezultat obaveze nauke i istraživača da se veličanstvena viševekovna istorija srpskog naroda rastereti i oslobodi teškog bremena mitomanije i istorijskih zabluda.
PROČITAJTE ODLOMAK
Cena: 900,00 rsd Obim: 296 strana
Dejan Ristić, rođen је 1972. godine u Beogradu, istaknuti je istoričar i prevodilac, stručnjak u oblasti integralne zaštite i upravljanja kulturnim nasleđem. Obavljao je dužnosti upravnika Narodne biblioteke Srbije, državnog sekretara za kulturu u Vladi Srbije, kao i brojne druge. Bavi se diplomatskom istorijom, Holokaustom, odnosom države i tradicionalnih verskih zajednica, istorijom kulture i kulturom sećanja. Autor više desetina stručnih i naučnih radova, kao i naučnih monografija. Priredio je šest tomova diplomatske građe u okviru edicije Arhiva Srbije pod nazivom „Istorija srpske diplomatije – dokumenti“. Učesnik je brojnih međunarodnih stručnih i naučnih skupova. Autor je više izložbi predstavljenih u vodećim nacionalnim ustanovama kulture. Inicijator i koordinator više projekata realizovanih pod pokroviteljstvom Uneskoa. Koordinirao je aktivnosti na izradi nominacionih dosijea za unos slave (nematerijalno kulturno nasleđe), telegrama kojim je Austrougarska objavila rat Srbiji 1914. godine (pokretno kulturno nasleđe) i stećaka (nepokretno kulturno nasleđe) na Uneskove liste svetske kulturne baštine. Uspostavio je Nacionalni dan knjige. Utemeljio je Nacionalnu nagradu u oblasti bibliotekarstva Janko Šafarik. Osnovao je Fondaciju Narodne biblioteke Srbije. Inicirao i sproveo zakonsku proceduru za uvođenje akademskog obaveznog primerka. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja.