O AUTORU

Radmila Lazić je rođena u Kruševcu. Živi u Beogradu.
Piše poeziju, eseje, kratku prozu i publicističke tekstove.
Objavila šesnaest zbirki poezije: To je to, Pravo stanje stvari, Podela uloga, Noćni razgovori, Istorija melanholije, Priče i druge pesme, Iz anamneze, Doroti Parker bluz (dva izdanja), Zimogrozica, In vivo, Magnolija nam cveta itd. i Crna knjiga. Među njima i četiri izbora: Najlepše pesme Radmile Lazić, Srce međ zubima, Poljubi il ubi i Zemni prtljag.
Objavila dve knjige eseja, Mesto žudnje i Misliti sebe i knjigu kratke proze Ugrizi život.
Autorka je dve antologije poezije: Mačke ne idu u raj i Zvezde su lepe ali nemam kad da ih gledam.
Koautorka je (sa Biljanom Jovanović, Radom Iveković i Marušom Krese) antiratne prepiske Vjetar ide na jug i obrće se na sjever.
Dobitnica je više nagrada za poeziju: „Milan Rakić“, „Đura Jakšić“, „Desanka Maksimović“, „Vladislav Petković Dis“, „Vasko Popa“, „Jefimijin vez“, „Laza Kostić“ i „Milica Stojadinović Srpkinja“.
Dva puta je bila nominovana za međunarodnu nagradu „Zbignjev Herbert“.
Zastupljena je u mnogobrojnim pesničkim antologijama u zemlji, kao i u inostranstvu.
Objavila knjige izabranih pesama u Makedoniji, SAD, Velikoj Britaniji, Norveškoj i Nemačkoj.
Pokrenula je i uređivala prvi časopis za žensku književnost ProFemina.
Članica je Srpskog PEN centra. Nosilac je priznanja za vrhunski doprinos kulturi Republike Srbije.