Dejan Ristić
Da li su zvona Notr Dama odjekivala zbog pobede Srba na Kosovu polju; gde je sahranjen despot Stefan; da li je Stefan Nemanja jeo zlatnim viljuškama; gde su glave kneza Lazara i Karađorđa; da li je Marko Kraljević junak ili turski vazal; da li je Vuk Branković izdajnik; da li je kraljica Draga u trenutku ubistva bila trudna; da li je Gavrilo Princip napisao čuvene stihove o „bečkim sjenama“, da li je major Gavrilović izgovorio čuveni borbeni poklič; zašto na Titovom grobu nema petokrake?
Ovo je samo deo od 20 velikih dilema koje u ovoj knjizi razvejava istoričar Dejan Ristić. On tih dvadeset tradicionalnih mitologiziranih događaja osvetljava reflektorima istorijskih naučnih činjenica.
Tragajući precizno, istorijskim i naučnim činjenicama, autor je dokazao šta je mit, a šta se zaista zbilo. Saznajemo kako su publicisti, narodni pripovedači, guslari, putopisci, pesnici, brojnim prelomnim događajima dodali svoje vizije, domišljali ih, domaštavali, zaodenuli u novo ruho. Kako se to ulilo u „izmišljenu tradiciju“, u jednu široku reku mitova, koja vekovima ili decenijama zapljuskuje srpski narod, budi njegovu radoznalost, vodi ga ka stranputici, ali i u opojne predele verovanja i zadovoljstva.
Knjiga za sve generacije. Knjiga za učtive rasprave i učenje na istinitim temeljima.
PROČITAJTE ODLOMAK
Cena: 900,00 rsd Obim: 240 strana
Dejan Ristić, rođen је 1972. godine u Beogradu, istaknuti je istoričar i prevodilac, stručnjak u oblasti integralne zaštite i upravljanja kulturnim nasleđem. Obavljao je dužnosti upravnika Narodne biblioteke Srbije, državnog sekretara za kulturu u Vladi Srbije, kao i brojne druge. Bavi se diplomatskom istorijom, Holokaustom, odnosom države i tradicionalnih verskih zajednica, istorijom kulture i kulturom sećanja. Autor više desetina stručnih i naučnih radova, kao i naučnih monografija. Priredio je šest tomova diplomatske građe u okviru edicije Arhiva Srbije pod nazivom „Istorija srpske diplomatije – dokumenti“. Učesnik je brojnih međunarodnih stručnih i naučnih skupova. Autor je više izložbi predstavljenih u vodećim nacionalnim ustanovama kulture. Inicijator i koordinator više projekata realizovanih pod pokroviteljstvom Uneskoa. Koordinirao je aktivnosti na izradi nominacionih dosijea za unos slave (nematerijalno kulturno nasleđe), telegrama kojim je Austrougarska objavila rat Srbiji 1914. godine (pokretno kulturno nasleđe) i stećaka (nepokretno kulturno nasleđe) na Uneskove liste svetske kulturne baštine. Uspostavio je Nacionalni dan knjige. Utemeljio je Nacionalnu nagradu u oblasti bibliotekarstva Janko Šafarik. Osnovao je Fondaciju Narodne biblioteke Srbije. Inicirao i sproveo zakonsku proceduru za uvođenje akademskog obaveznog primerka. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja.