Pukovnik Mile Novaković

rođen je 1953. godine. Detinjstvo je proveo u rodnom Prijepolju. Tu je završio gimnaziju. Diplomirao na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Od 1976, počeo je da radi kao pripravnik u UKP Beograd, na poslovima suzbijanja krijumčarenja narkotika. Postao je načelnik čuvenog i „ozloglašenog” Četvrtog odelenja. Četiri godine, 1993-1997, obavljao je poslove načelnika OUP Čukarica. U kriminalističkoj policiji MUP, od 1997. godine, na mestu je pomoćnika načelnika za opšti kriminal.

Na dan ubistva premijera Đinđića bio je na radnom mestu pomoćnika načelnika UKP MUP i jedan od rukovodilaca formirane radne grupe, koja je, zajedno sa UBPOK i radnicima beogradske policije, iznela glavne poslove u policijskoj akciji „Sablja”.
Učestvovao je u otkrivanju i hapšenju ubica premijera Đinđića, bivšeg predsednika Srbije Ivana Stambolića, kao i počinilaca niza krivičnih dela iz prošlosti, otkrivenih u ovoj akciji. Rukovodio je grupom koja je saslušavala sve uhapšene učesnike u atentatu. Isleđivao je Zvezdana Jovanovića, koji mu je priznao ubistvo premijera. Za te zasluge odlikovan je ordenom za hrabrost.

Sredinom 2003. godine postavljen za načelnika Uprave kriminalističke policije Srbije.
Promenom vlasti 2004, prekomandovan je na niže radno mesto. Do penzije (2006.) radio je u pograničnoj policiji kao načelnik odelenja.

Prvu knjigu „Otmice Zemunskog klana”, objavio je 2013.