×

Filota Fila

 

U svojoj praksi branio je ljude optužene za najteža krivična dela. Čak u 53 slučaja sudovi su njegovim branjenicima izrekli najtežu kaznu. Nije uspeo kod svakog petog.
Ali, nikad se nije pomirio sa stavom da se nekom može oduzeti pravo na život: ni sekirom, ni vešalima, ni metkom, ni električnom stolicom.
Čitalac će se sigurno zapitati na čemu se zasnivalo njegovo toliko snažno protivljenje smrtnoj kazni. Da li se ono temeljilo na pukom čovekoljublju ili je, pak, poreklo tog protivljenja bilo neko konkretno iskustvo?
Evo i razjašnjenja. Na jednu veliku srpsku slavu, Svetog Nikolu, početkom četrdesetih godina prošlog veka, Filota je stajao sa svojim sapatnicima u redu ozloglašenog nemačkog logora Mathauzen, čekajući da bude gurnut u smrt.
Mašina smrti se pokvarila baš kada je on došao na red. Uz opasku da mu je „srećan dan“, jedan nemački oficir ga je uposlio i, pošto se dokazao kao vešt radnik, preživeo je ostatak rata. I redovno otad slavio Svetog Nikolu.
Filota je, dakle, na svojoj koži iskusio tu neopisivu patnju čekanja skorog i izvesnog okončanja života voljom dželata. Iz tog razloga mu se, kako je govorio, moglo verovati da poznaje „dah smrti“.
Pitao se: Ko ima pravo na takvu moć nad drugim? Ko ima pravo na takvu besprizornu surovost? Ko može imati legitimnu vlast da naredi da nekoga više ne bude? Verovao je da takvo ovlašćenje čoveku ne pripada.
Posle punih 50 godina od prvog štampanja, ovaj, sada se može reći klasik, sada je ponovo pred čitaocima.

 

PROČITAJTE ODLOMAK

 

Cena: 1.100,00 rsd Obim: 496 strane

    O AUTORU

    Autor ove knjige, advokat Filota Fila rođen je u Bitolju, 1914. godine. Gimnaziju je završio u Bitolju i odmah posle velike mature upisao se na Pravni fakultet u Beogradu. Diplomirao je 1937. godine. Posle završenih studija vratio se u Bitolj, gde je prvo postavljen za zvaničnika, a ubrzo zatim za sudijskog pripravnika u Resnu, živopisnom mestašcu na Prespanskom jezeru.

    Dolazak Bugara u Makedoniju prekinuo je njegovu sudsku karijeru, i pošto je ostao bez posla, preselio se u Beograd. Uoči rata postavljen je za sudiju na Umci, malom gradiću kraj Beograda, ali zbog istorijskih događaja koji su se odigrali 27. marta 1941. godine, ukaz o njegovom imenovanju nije bio potpisan. Otpušten je kao politički nepouzdan i morao je da traži novi posao. Postao je advokatski pripravnik u kancelariji advokata Zdravka Isailovića.

    Za vreme okupacije hapšen je i odvođen, u više navrata, u logor na Banjici, a potom u koncentracioni logor u Mathauzenu.

    Kraj rata dočekao je u Mathauzenu, a pošto je bio na ivici života, sa nepunih 40 kilograma, Rusi su ga tri meseca zadržali u svojoj bolnici u Beču, dok se nije oporavio.

    Pravom advokaturom počeo je da se bavi početkom 1946. godine. Zanimljivo je da u svojoj tridesetpetogodišnjoj pravničkoj praksi ni jednom nije branio oštećene – uvek je bio branilac optuženih.

    Naručite knjigu:

    TOP