NEK SE SKINU UPRAVE

Ostaće za fudbalsku istoriju fotografija kada je Crvena zvezda postala 1991. godine prvak Evrope, pa prvak sveta. Slika za ponos.
Ostaće za fudbalsku istoriju Srbije i fotografija, od pre neki dan, kada poraženi fudbaleri Crvene zvezde skidaju dresove, bacaju ih tobožnjim navijačima na tribinama i stoje, polugoli, postiđeni, poluuplakani na sredini terena. Slika za bruku.
Ostaje za pamćenje fotografija od pre dva meseca, sa Partizanovog stadiona, kada vođa ultra navijačke grupe silazi, predsednički, na teren i Marku Šćepoviću skida kapitensku traku s ruke. Slika za crne dane fudbala.
Ostavimo, po strani (mada nije za sporedno) pitanja: gde su tu obezbeđenja, sudije, oštra reagovanja uprava, igrača, tužbe tužilaca, sudske kazne, zabrane dolazaka na stadione i slično.
Ovde je čvorno pitanje: gde su uprave kluba? Uprave dva najmoćnija, najgledanija, najtrofejnija srpska kluba.
Nema ih kada se ovakve ružne i tužne scene događaju. Kada treba braniti klub i njegovu istoriju. Igrače i njihov moral. Fudbal i njegovu draž. Oni se javljaju raznim saopštenjima, često brutalnim, nepismenim, punim mržnje, nesportskim – kada jedni druge optužuju za afere. Javljaju se da opravdaju dovođenja lažnih pojačanja, belosvetske poluinvalide ili kada teraju, neisplaćuju ili preprodaju biserni fudbalski podmladak.
To nisu ozbiljne uprave.
To nisu, najčešće, ljudi koji znaju i vole fudbal.
To su postale interesne grupe koje su u ložama- radi sebe, svojih interesa, svog dokazivanja.
Te uprave su dozvolile da mangupi sa tribina, lažni prijatelji kluba, jurišnici, nasilnici – kapitenu Partizana skidaju traku! I da taj šmokljavko bude kapiten.
Te uprave su dozvolile da, pod urlicima sa tribina, nezreli mladići, skidaju dresove slavnog kluba i ostaju goli na travi!
Šokantni prizori!
Sramotna predaja sporta, viteštva, morala, uzora!
Ko da ide na stadione, ko da vodi decu, ko da se raduje igri, ko da aplaudira – kada umesto fudbalske čarolije gledamo ljudsko ponižavanje? Ogoljeno nasilje. Ogoljeni kriminal. Ogoljenu korupciju. Ogoljeno mafijaštvo.
Nema više šta da se čeka. Ako hoćemo fudbal, igru, slast, strast, ove uprave moraju da padnu! Odmah.
Sad je trenutak da se one skinu! Ne do pola. Nego – skroz goli. I da pobegnu sa svih terena. Da ih ne vidimo. Ne treba im dozvoliti da se spašavaju promenama pokunjenih trenera. Ili lažnim pričama kako će već u subotu bolje igrati. “Ili kako su ovo prolazne krize”, “stvara se tim”, “uklapaju se pridošlice” i druga buncanja.
Ne, ne. Odmah.
Kralj je – go!