ČISTITI IZ TEMELJA

Iz dana u dan, gotovo iz časa u čas, iskaču problemi, zbijaju se drame, zamrse se slučajevi…

Na dlanu vidljivo: nema sistema, nema pravila, nema kriterijuma. Nema pravde!

Pre neki dan komšije sa Dorćola sprečile su izvršitelje da iz stana izbace samohranu majku Tatjanu Aničić, sa petogodišnjim sinom.

Žena je, pre deset godina, uredno kupila stan, sve platila, overila. Mućkama i zavrzlamama investitora i ko zna koga – žena je sada postala beskućnica. Nikada je nisu pozvali ni na ročište.

A sud, kao, sudi po zakonu! Sudi jednosmerno. Besmisleno. Nehumano. Nepravedno.

Slično se dogodilo i devedesetogodišnjoj Beograđanki Persi Tomić, dvaput ranjenoj u Drugom svetskom ratu: posle 45 god boravka u stanu, Ministarstvo vojske je rešilo da je iseli. Nešto, kao, nije u redu sa papirima. „Kažnjavaju me pred smrt. Jadna je ovakva država“ – kaže utučena žena.

Gde će te dve žene sada? Na ulicu!

Naravno da bi mudri sud i plemenito Ministarstvo, lako našli rešenje, i pravno i ljudsko. Ali, neće činovnici da remete svoj mir, svoje plate i svoje pozicije.

Evo još jedan primer ljudske drame i bezakonja. Preminuo je mladi fudbaler Goran Gojić, u Jagodini. Predsednik tog kluba priznaje da su dužni preminulom fudbaleru 18.000 evra, ali ne mogu njegovoj brižnoj majci da to isplate – jer nemaju para!Kakva sramota! Pa da je Palma zanjihao samo jednu opštinsku grančicu, da je malo smanjio broj gostiju, krkanluke i paradu za svoju slavu, na kojoj su bili svi – od šefa države do najvećih prevačkih zvezdi – pravda bi bila zadovoljena. A gde su, tek, fudbalski savezi i ostali?

Kakav li tek cirkus izvodi pravosuđe, mesecima, na Dedinju, počinjući da pleni nameštaj i aparate u bolnici „Mišović“? Samo što bolesnike, u krevetima, nisu izneli na bulevar! Zašto? Neki nepismenjaković ili podmićenik upisao je bolnici u vlasništvo plac koji joj nikada nije pripadao, a ostarela vlasnica placa traži pare. Sud joj je dao za pravo i dosudio da joj bolnica plati 1,2 miliona evra. Na kraju je neko, valjda istinoljubiv, izmislio da se primeni „vanredni pravni lek“ i da se sve vrati – na početak!

Na početak se ne može vratiti, ubistvo majke, sa dva deteta, u Centru za socijalni rad na Novom Beogradu.

Ni zločin – ubistvo majke i deteta – u istoj takvoj ustanovi u Rakovici!

Sada se, brzopotezno, menjaju zakoni, pooštravaju kazne, formiraju saveti i komisije, prekorevaju zaposleni… Sad su ministri i njihova bulumenta, nestručna i neodgovorna, spremni na sve – ali ne i da priznaju i plate grube greške.

Neće, uzletanjem tih veštačkih „kanadera“ i posipanjem vode u jednom danu, biti ugašeni-društveni, politički, pravni, ljudski požari, koji nas svojim vatrenim jezicima ližu svaki dan. Na svakom polju. Na svakom sektoru.

Gladna „Goša“… Sećamo se one predizborne scene, Vulin kaže: „To je privatna fabrika, nemamo mi kao država ništa s njima“. Sutradan ga išamara premijer: oda, održi govor, naredi da im se isplati po 30.000 dinara iz naše zajedničke kase – iz budžeta! I? Oni opet gladni.

Zaustavljen „Fijat“… Deset dana niko iz Vlade da mrdne, skokne do Kragujevca, razgovara, sve dok nije „vatra“ došla do vrata – da „Fijat“ seli u Poljsku…

Dok nevini narod izbacuju iz stanova na osušene livade, dok radnici štrajkuju, gladni i nezaštićeni, iz dana u dan udara se, pompezno, u talambase: stižu „migovi“ (još u aprilu, a sad kažu do kraja godine), Putin nam daje S-300 (bili bismo najjači), Amerikanci nude famozni M-16… Juče su tri beogradske dnevne novine na naslovnim stranama slavodobitno najavile sve te strašne, smrtonosne, preskupe, skalamerije…

Kud ćemo to? U rat? S kim?

Ovde treba voditi drugi rat: za pravdu, za pravo, protiv siromaštva, protiv jednoumlja, protiv partijske države, protiv nepismenjakovića, protiv bahatih provincijalaca u vlasti…

Gospođa premijerka, ne tako krhka i nežna kao što su je mnogi najavljivali, prkosno kaže: „Hoćemo da stvorimo modernu Srbiju“.

Odlično! Hajde, krenite! Čistite! Krčite! Od podruma i „legla zmija“ u Savamali, preko „divne“ muzičke fontane na Slaviji, do zakasnelih mostova i tunela… Iza Vas je armija od 600.000 državnih činovnika!

Nemojte, samo, da farbate i krečite u prazno.

Kao pre vas i sada uz vas. To smo videli: brzo propada ta farba, pere se i bez deterdženata, isuviše je jevtino i providno…