; charset=UTF-8" />

FORGOT YOUR DETAILS?

TRI NOVE SRBIJE

04 12 2017 / Objavljeno u Kolumna

Dosad je važila, pa sam i ja to uslovno prihvatao, podela na – dve Srbije. Prva je – prodržavna i patriotska, druga je – opoziciona, ali i više i dalje od toga.

Čitajući novine, ovih dana, ubedljivo su istrčale – tri nove Srbije: Srbija rata, Srbija kriminala i Srbija estrade.

Srbija rata. “Tenkove T-72, dogovorene u istom paketu sa “migovima 29” i oklopnim vozilima, Rusija će isporučiti Vojsci Srbije do kraja 2018… Remontovani oklopnjaci, čiju je isporuku odobrio lično predsednik Putin, poslednji ispit položili su u Siriji i pokazali se – nepobedivim”.

To će nas koštati – 30 miliona evra.

Srbija se naoružava još više, žešće, da bi postala “ubedljivo najjača vojna sila u regionu”. “Lukašenko šalje Srbiji čak 12 ‘migova 29’, rakete BUK i S-300” –  pišu novine.

Pojačava se i živi odbrambeni bedem: “Do kraja godine novih 300 vojnika… pridružiće se stroju od 1.500 primljenih ove godine… U planu je još oko 3.500 novih… Konkurs za prijem profesionalnih vojnika je stalno otvoren”.

Jel to odgovor što će Hrvati da kupe od Amerikanaca “nevidljive”? Ili što “Bakir dodatno obučava 9.000 Bošnjaka za ratovanje”, kako pišu novine.

Repovi bivših ratova, završenih pre 22 godine, još se vuku. Nisu odsečeni. “Haradinaj skinut sa poternice Interpola”, a obrisano još 17 lica sa KiM, čije je hapšenje tražila Srbija zbog ratnih zločina u pokrajini. Naše Ministarstvo pravde ima odgovor: “Interpol ne može da ukine poternicu, može samo da je zamagli”. Nismo to očekivali? Pa, čovek je premijer nekakve vlade nekakve nepriznate države, u kojoj su ministri i Srbi, kao i u parlamentu, sa jedinstvene Srpske liste.

Šta će nam “migovi” i “nepobedivi tenkovi”, ako argumentima, dosijeima, činjenicama, knjigama, filmovima, raspravama, ne umemo da se odbranimo od neprestanih napada komšija, ratnih suparnika? Oko Srebrenice, na primer. Oko Slavonije. Oko Bosanske posavine, gde je ubijeno, od strane Hrvata, oko 3.700 Srba i držano 54 logora. Da ne govorimo o 31.000 poginulih u Republici Srpskoj.

Svaki propagandno-medijski rat u poslednjih 30 godina smo izgubili.

Gubimo i sada.

A tako smo “najmoćniji u regionu”!

Srbija kriminala. “Mafija ubija po celoj Srbiji” – naslov je na dve strane jednog tabloida. U čemu je novost? “Sačekuše nisu više rezervisane samo za beogradski asfalt”. To se sada događa Novom Sadu, Nišu, Šapcu, Jagodini, Leskovcu, Vranju, Somboru…

“Novi ljudi ulaze u kriminal, pa teže da otmu posao od bandi koje se odranije bave time. Onda dolazi do obračuna između bandi” – tumači poznati kriminolog.

Stvar postaje ozbiljnija jer smo dobili “profesionalne ubice, kojima je to jedini posao”. One “najčešće dolaze iz Bosne, Crne Gore i Albanije” – uverava profesor.

“Droga je najunosniji posao i život se najčešće gubi zbog toga” – zaključuju eksperti.

Od strane do strane zvižde naslovi opomene i strahova: “U pucnjavi na Karaburmi ranjen lokalni diler droge”, “Doktor Zarubica, kralj sintetičke droge, uhapšen”, sa još sedmoricom saradnika jer je u laboratoriji, u Tetovu, pravio drogu za ISIS!, “Čumetovom sinu našli pištolj u kolima”, “Pala kroz prozor bolnice i poginula”, “Čabarkapa hoće da mi pobije celu porodicu”… Priču, u milion naslova i nastavaka, o ubistvu poluanonimne pevaljke iz Borče, ne vredi ni pominjati.

Kriminal postaje nova priča, pojava, koja rađa strah, nedoumice, nesigurnost. Krećemo li se to minskim poljima? Hoćemo li svi ugrađivati blindirana vrata i spuštati roletne za videla da bismo mirno sedeli u svom stanu? Ili će nas ministar, okružen grupom voštanih saradnika ili grupom naoružanih podanika, obavestiti kako je “država krenula u žestok obračun”, “rezultati su vrlo vidljivi”… Na stotine puta bolji…

Strah curi društvenim porama, kao nevidljivi gas koji nas truje. A može i da ubije.

Srbija estrade. Lepo je početi sa estradom u politici: “Gradski menadžer Goran Vesić obišao je radnike JKP Beograd put i kao lični poklon podelio im jakne”. Ne kaže se koliko, ali Vesić zna zašto: “Ovim gestom želim da pokažem koliko je gradu važno angažovanje zimske službe”. Svaka predizborna čast! I Siniša Mali je zbog iste predizborne časti išao sa penzionerima u trgovinu da se uveri kako funkcioniše “senior kartica”.

Ima, na pretek, one “prave” estrade. Da se čitalac oduševi kako ta sorta živi, kako nas zabavlja, sluđuje, potcenjuje… “Dara s dečkom kupuje stan od milion evra”, “Brenin sin peva u Ubicama”, “Miljana udarila Ivana u čelo i išla mu krv”… U “Zadruzi” još uzbudljivije: “Oralni seks uživo”! Objavile novine slike, kamere sve snimale. To je “zadruga” – zajednički posao! Ima i rijaliti “Parovi”. I to je društvena igra. Krupan naslov u novinama: “David hoće da j… mrtve žene u kovčegu”.

Sve ide preko nacionalnih kanala! Haos? Šund? Fukarluk? Perverzije?

Ništa ne pitajte. To ide i truje. Lepo se razvija i razigrava. Postaje – državna stvar. Deo programa našeg razvoja. Mali primer za to: voditeljka “Parova” na TV Hepi izabrana za člana Saveta za spoljnu politiku, međunarodne odnose i regionalnu saradnju SPS! “Ona će analizirati rad MIP i odnose Srbije sa drugim državama!” – precizno piše.

Eto, zašto u Srbiji postoji – više Srbija. Ovde smo, čitajući novine, izdvojili tri. A gde su: Srbija politike, Srbija siromaštva, Srbija neplodnosti…

Drugom prilikom.