; charset=UTF-8" />

FORGOT YOUR DETAILS?

„TEŠKO VREME ZA KNJIGU”

03 10 2017 / Objavljeno u Vesti

„Vukotić media“ na BOOK TALK 2017

 

 

NA Trećoj regionalnoj književnoj konferenciji “Book Talk 2017”, održanoj u petak, 29. septembra, u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu, u organizaciji Color Press Grupe, Galerije Matice srpske i Spomen zbirke Pavla Beljanskog, među više od 60 učesnika, zapaženo učešće imala je i izdavačka kuća Vukotić media. Razgovori su se odvijali u 14 panela.

Konferencija je počela tradicionalnim panelom izdavača u kojem su učestvovali: Manjo Vukotić (Vukotić media), Jelena Trivan, (Službeni glasnik), Dejan Papić ( Laguna), Mišo Nejašmić (Jesenski i Turk) i Nenad Šaponja (Agora). Oni su ukazali na težak položaj izdavaštva u Srbiji i u regionu.

Zamoljen da se osvrne na 10. mart 2004. godine, kada je u svojstvu direktora i glavnog i odgovornog urednika Kompanije Novosti, knjigu uz primerak novina izneo na kioske kako bi je što više približio čitaocima, Vukotić je kazao da je to bio revolucionarni potez na našem tržištu:

– U vreme moje glavnokomandujuće pozicije u Novostima, bili smo najtiražniji izdavač u Srbiji. Izdali smo 8.600.000 primeraka i prodali 7,5 miliona knjiga. Rekordan tiraž imala je knjiga Žarka Lauševića „Godina prođe, dan nikad“, koja je prodata u 330.000 primeraka. Kada biste me danas pitali da li bih, kao mali izdavač, ponovo izašao na kioske – ne bih. Kiosk je propao, pretrpan je svim i svačim, knjige i novine su na kiosku postale gotovo nevidljive jer su zatrpane žvakaćim gumama i drugim sitnicama – kategoričan je Vukotić.

Govoreći o izdavaštvu u našoj zemlji, Vukotić je kazao da ne vidi nikakav pomak: velika je nesreća što su u knjižarama rabati za izdavače preveliki, iznose 45 do 50 odsto, što je preveliko opterećenje za izdavače. Naglasio je da ne očekuje državnu pomoć, nijednom je tokom četiri godine postojanja “Vukotić media“ nije tražio, ali naglašava da najavljena Strategija kulture, koju ovih dana najavljuje država, neće rešiti ništa suštinsko.

Učesnici panela izneli su i primedbe na konkurse za otkup knjiga koji su nametnuti bibliotekama i knjižarama, te zbog papirologije i procedure, tražena izdanja stižu sa zakašnjenjem i od godinu i po dana kada se gubi aktuelnost mnogih naslova.

Ukazano je i da se izdavači bez pomoći države teško mogu probiti na inostrana tržišta i sajmove kako bi prezentovali svoj rad. Direktorka “Službenog glasnika” Jelena Trivan rekla je da naši izdavači na sajmovima u inostranstvu često učestvuju kao „slepi putnici“, te da Sajam knjiga u Beogradu izgleda onako kako žele administrativci, a izdavači se i ne konsultuju.

Upoređujući stanje u izdavaštvu u Srbiji i Hrvatskoj, gost iz Zagreba Mišo Nejašmić, naveo je da je iskustvo u obe države slično, ali da se od 2000. godine do danas, tamošnje izdavaštvo kreće unatrag. U Hrvatskoj se tokom godine objavi oko 1.800 naslova, a u Srbiji oko 2.500.

Po mišljenju direktora Lagune Dejana Papića, stanje u Srbiji samo za nijansu je bolje nego u Hrvatskoj, a to je rezultat činjenice da srpski izdavači nemaju značajniju pomoć države, “pa nastojimo da se sami izborimo za svoje mesto na tržištu”.

Nenad Šaponja (Agora) ukazao je na brojeve koji su najbolji pokazatelj položaja knjige kod nas: “U SFRJ 1989. godine objavljeno je 14,5 hiljada knjiga, a danas u Srbiji godišnje se objavi do 3.000 novih naslova. Sve bivše jugo-republike ne objave danas zajedno više od osam hiljada knjiga. Svi se na tom planu krećemo unatrag”.

Za to vreme, u razvijenom svetu te brojke pomeraju se naviše, pa je u Francuskoj nekada bilo 40.000 novih knjiga godišnje, a sada ih je 60 hiljada, Japan je na 90.000, a SAD na 186.000 objavljenih naslova.

Izdavači na panelu „Book Talk 2017” u Galeriji Matice srpske, Novi Sad