; charset=UTF-8" />

FORGOT YOUR DETAILS?

Promovisana knjiga „Njegoš dva veka”

18 10 2013 / Objavljeno u Događaji

ZAŠTO SU DRŽAVE ZABORAVILE NAJVEĆEG PESNIKA?

Knjiga „Njegoš dva veka” autora Mira Vuksanovića, u izdanju naše kuće, predstavljena je u četvtak, 17. oktobra, u Muzeju Jugoslovenske kinoteke.
Delo na 500 strana sadrži više od 40 tekstova i pesama o Njegošu, poznatih domaćih i stranih pisaca, među kojima su Jovan Skerlić, Isidora Sekulić, Ivo Andrić, Milovan Đilas, Miloš Crnjanski, Vasko Popa, kao i veliki broj originalnih fotografija o Njegošu i Njegoševom životu.
Profesor Univerziteta u Novom Sadu dr Slavko Gordić rekao je da su Vuksanović i izdavač Manojlo Vukotić, knjigom „Njegoš dva veka”, „presekli i možda postideli visoke adrese države, školstva i nauke” u godini kada se obeležava dva veka od rođenja velikog pesnika i vladike Petra Drugog Petrovića Njegoša.
On je primetio da mnogi danas ne znaju ili „znaju, ali nehaju” da je Njegoš bio član Matice srpske i Društva srpske slovesnosti.
Knjigu „Njegoš dva veka” otvaraju dve Vuksanovićeve besede, a u nastavku su dve deonice – kritičko-naučna i esejističko-poetska.
Prvu čine odlomci iz studija Njegoševih tumača, književnika, istoričara, filozofa i teologa, među kojima su Isidora Sekulić, vladika Nikolaj Velimirović, Milovan Đilas, Jovan Delić i drugi.
Drugi deo uokviruju tekst „Njegoš kao tragični junak kosovske misli” Ive Andrića iz 1935. godine i studija Matije Bećkovića „Sveti Petar Drugi Petrović Njegoš”, dok se između tih proznih priloga nalazi 28 pesama značajnih pesnika „zaokupljenih Njegoševim stvaralaštvom, njegovim porukama i prekorima, njegovom veličinom i našom pometenošću, malovernošću i nedoraslošću”, rekao je Gordić.
Vuksanović je uvrstio pesme Laze Kostića, Vaska Pope, Slobodana Rakitića, Branka Radičevića, Milice Stojadinović Srpskinje, Miloša Crnjanskog, Dušana Radovića…
Vukotić je najavio da će sutra biti objavljena i knjiga „Njegoševa svetlost” u kojoj je prvi put na jednom mestu sakupljeno 10 tekstova Ive Andrića o Njegošu.
Uz citate velikog vladara i pesnika, Vukotić je primetio da su „dve države, obe Njegoševe, tako nepismeno, nekulturno, i politički arogantno izbrisale iz kalendara godišnjicu najvećeg srpskog pesnika”.
„Nijedna državna svečanost, nijedan poklon njegovoj seni, nijedan kamen za pod glavu, nijedan venac od cveća, nijedna sveća… Trebalo je samo poslušati onu njegovu ‘gđe je zrno klicu zametnulo, onde neka i plodom počiva’ i klici se vratiti. Iz nje je izniklo cveće za daleko pokolenje, ali crnogorski đilkoši u versaći odelima i srbijanski opančari sa roleks satovima kao da nisu pokolenja”, rekao je Vukotić.
Vladika budimljansko-nikšićki Joanikije se osvrnuo na religiju Njegoševu i različita mišljenja – od onih gde se Njegoš smatra svetim, do stava da nije verovao u Boga.
Knjiga „Njegoš dva veka”, prema rečima vladike Joanikija, prikazuje Njegoševu veličinu, ali ukazuje i na praznine „u našem izučavanju Njegoša”. „Mnogo je ovlaš dotaknutih tema ili tek začetih, a tako je i sa religijom”, dodao je on, uveren da je Njegoš bio duboko pravoslavan i veliki hrišćanin.
„Tako nadahnuće, proslavljanje Boga i njegovih darova i veličine nije moguće izraziti bez duboke vere. U književnosti koju sam čitao nisam našao lepšu himnu svetlosti od ‘Luče mikrokozma’”, rekao je vladika Joakinije, i dodao da je Njegoš bio mistik, koji je odlično shvatao tokove istorije, razumevao njena proviranja i smisao.
Vuksanović je pozvao posetioce da zamisle okean reči u svim delima o Njegošu, da poveruju pouzdanim svedocima da takvih ostvarenja ima više od 17.000, raznovrsnih naslova na srpskom i drugim jezicima od prvog zapisa Lukijana Mušickog iz 1834. do danas.
„Sve te stranice o Njegošu još uvek niko nije uspe da sabere, to i nije moguće uraditi jer se napisane rečenice na sijaset načina, na ko zna koliko mesta neprekidno umnožavaju, kao što se gde god vlasnici srpske reči drže do sebe, misao njegoševska ponavlja i pamti, kao što smo mudriji i uzvišeniji dok se to dešava, kao što se takvo svetlilo od Njegoševe reči dobija”, istakao je Vuksanović.
Glumac Nebojša Dugalić pročitao je pesme i prozne tekstove posvećene Njegošu: „Lelek mene” Matije Bećkovića, „Lovćen” Vaska Pope, „Njegoš u Veneciji” Miloša Crnjanskog i „Zapisi o grobu na Lovćenu” Stevana Raičkovića.
Prikazan je i dokumentarni film Zdravka Velimirovića „Rade, sin Tomov”, u produkciji „Lovćen filma”.

(izveštaj Tanjuga)

Slike sa promocije