Bojan B. Dimitrijević

 

Nema ličnosti u srpskoj istoriji 20. veka koja je toliko glorifikovana, a potom samo za jedan dan izblaćena i prepuštena zaboravu, kao što je Aleksandar Ranković. Zbog iste stvari jednom hvaljen i slavljen, posle kuđen i optuživan.

Ranković je i po ustrojstvu jugoslovenske hijerarhije bio druga ličnost u zemlji – potpredsednik Republike. Mnogi su i u zemlji i u svetu nagoveštavali da će on naslediti Tita, kome je više od tri decenije bio odan saradnik, privržen, gotovo do pokornosti poslušan.

Da li je to bila jedna od vodilja da se prvi srpski političar tog vremena što pre skloni? Ili to što su nagađali da drži sve obaveštajne službe u svojoj šaci? Ili zato što su počeli da ga proglašavaju za srpskog nacionalistu, iako se on žestoko borio protiv te ale? Ili zato što je razoružavao albanske bande na Kosovu i Metohiji?

Svu njegovu političku moć srušili su aferom o prisluškivanju Josipa Broza i njegove supruge Jovanke. Da li su to smislili i izveli hrvatski obaveštajci?

Na Brionskom plenumu, jula 1966, Ranković je razrešen svih funkcija.

U toj smeni gromoglasnu podršku Titu dalo je srpsko političko rukovodstvo, a to nije bilo prvi ni jedini put. Sve komisije – partijske, vojne, policijske – posle su utvrdile da je afera izmišljena i podmetnuta Rankoviću.

On je već živeo skromno, daleko od očiju javnosti, bez ijednog znaka protesta.

Ova knjiga rađena je po brojnim i dobrim delom nepoznatim dokumentima o radu Ozne, Udbe i KOS-a… Kao prva politička biografija Aleksandra Rankovića, o kome se tako dugo i zagonetno ćutalo, ona svestrano otkriva tehnologiju vladanja, moć autoriteta, lažna drugarstva, zakulisne bitke, intrige, prevare, izdaje…

Ona osvetljava novi lik Aleksandra Rankovića.

 

PROČITAJTE ODLOMAK

 

Cena: 1.100,00 rsd Obim: 448 strana

    O AUTORU

    Bojan B. Dimitrijević rođen je u Beogradu, 1968. godine.

    Diplomirao je 1994. i magistrirao 1997. na Beogradskom univerzitetu. Takođe, magistrirao je 1996. na Srednjoevropskom univerzitetu u Budimpešti. Na Novosadskom univerzitetu odbranio je doktorsku tezu 2004. (Jugoslovenska narodna armija 1945-1954). Tokom 2001, po pozivu, bio je saradnik u Institutu za napredne studije u Sofiji. Završio je visoki kurs reforme sistema bezbednosti na Univerzitetu u Bradf`ordu 2006, s radom o reformi sektora bezbednosti u Bosni i Hercegovini.

    Bio je kustos Muzeja Jugoslovenskog vazduhoplovstva na Aerodromu Beograd u periodu 1991-1997. Od 1997. radi u Institutu za savremenu istoriju.

    Dosad je objavio preko 60 autorskih i koautorskih monografija ili drugih izdanja, kao i preko 100 članaka u Srbiji, Hrvatskoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Sjedinjenim Državama, Francuskoj i Poljskoj, uglavnom sa temama iz vojne i političke istorije Jugoslavije i Srbije u 20. veku. Bio je urednik časopisa Istorija 20. veka od 2004. do 2015. Za člana državne komisije za utvrđivanje okolnosti mesta streljanja generala Draže Mihailovića imenovan je 2009.

    U periodu 2003-2012. bio je na dužnostima savetnika Ministra odbrane i savetnika Ministra spoljnih poslova za NATO (Državne zajednice SCG), savetnika predsednika Srbije za odbranu – vojna pitanja, pomoćnika ministra odbrane Republike Srbije za ljudske resurse i odbornika Skupštine grada Beograda.

    Objavio je knjige Komandant i Golgota četnika u izdanju Vukotić media.

    Naručite knjigu:

    TOP