; charset=UTF-8" />

FORGOT YOUR DETAILS?

Manojlo Vukotić održao predavanje
na Fakultetu političkih nauka

10 12 2013 / Objavljeno u Događaji

Novine postale samoposluge

„Kako biti novinar u Srbiji danas”? Pod ovim „naslovom” Manojlo Vukotić je, u četvrtak 5. decembra, održao dvočasovno predavanje studentima Fakulteta političkih nauka.
Suočavajući novu generaciju studenata novinarstva sa svim preprekama koje ih čekaju na putu na koji još nisu zakoračili, a koji je sve teži i sa kojeg silaze oni najbolji da bi ostavili mesta onima koji se “snalaze” u vremenu gde je profesionalaca sve manje, Vukotić je pobrojao ključne “zamke”.
Školovanje i obrazovanje novinara su, kako je rekao, prve dve “rupe” u koje su upali mnogi koji u ovoj profesiji traže ili su našli hleb.
– Ceo sistem je gotovo sasvim pogrešan. Na delu je potpuni haos, gde privatni fakulteti, školice i kursevi, izdaju diplomice za tri meseca. A za novinara treba i znanja, ali i ljubavi i strasti. Biti novinar nije isto što biti profesor, pravnik, ekonomista… Nije dovoljno baratati kompjuterom i češljati društvene mreže…
Tabloidizacija je sledeća boljka koja je ozbiljno nagrizla profesiju i sve medije. Jer, kako kaže Vukotić, ovde nisu na delu engleski tabloidi, pravi, u kojima postoje pravila i norme uređenih tabloida, ovde je na delu pretvaranje društva u lažni spektakl.
– Estradizacija prelazi u “ekremizaciju”, gde idiot postaje nacionalni heroj, zavodnik, magnet za masu kojoj je valjanje po blatu model za građenje porodice. A to je, zapravo, uništava.
Kada je reč o slobodi medija, u kojoj se u Srbiji, nije odmaklo ni za pedalj ni posle deceniju i po vladavine demokratije, Vukotić upozorava da se ponovo vraćaju sve boljke komunizma.
– Urednici i novinari moraju da budu politički i partijski podobni. Iz toga može da se javi samo opšta nesloboda. Došli smo do ambijenta da ne možemo ni da pomislimo da postoje slobodni mediji. Štaviše, u vreme Miloševića imali smo podelu na državne i takozvane nezavisne medije. Izraz “nezavisni” smo sami proizveli, jer to nigde na svetu ne postoji. Ali, u vreme Miloševića, koje zovu erom diktature, imali smo veći tiraž “nezavisnih” medija, poput “Blica”, “Demokratije”, “Dnevnog telegrafa”…nego što je bio tiraž državnih “Novosti” i “Politike”. Danas ne postoji nijedan nezavisni medij, čak ni pod znacima navoda. Jer, na delu je “ekonomska cenzura”. Ona je zavedena u vreme vlasti DS, jer je cela grupa ljudi bliskih režimu držala agencije u koje su se slivali oglasi, bez kojih nema opstanka nijednog medija. Reč je o milionima evra za koje bi bio uskraćen svako ko bi otvoreno nastupao protiv vlasti. Tako se stvorila zavisnost.
Manojlo-Vukotic-02-FPN_2013-12-05Zakonski haos dodatno uslovljava lošu medijsku sliku. Nerazdvojna od tog kancera je i njegova metastaza – vlasništvo nad medijima. Privatizacije nisu donele ništa dobro ni u jednom slučaju, uveren je Vukotić. Naprotiv, iskustvo je pokazalo da je više od 450 medija propalo upravo zbog loše privatizacije.
– Mediji postaju informativne samoposluge. Dobijate ono što je negde već spremljeno i upakovano. Pa, ko kupi neka misli ko je i s kim pakovao. Ako svakog dana čitate, po imenu i prezimenu, ko će biti uhapšen, i to sutradan tako bude, onda je svakom jasno da tu nije reč o novinarskom istraživanju, niti pameti. Očigledno da to nije nikakva medijska ekskluziva. A to znači da su novine policijski i partijski glasnici. Uostalom, ako to nigde na svetu nema sem u Srbiji, jasno je da nešto nije u redu.
Vukotić je završio porukom da od novinarstva, zbog svih ovih nevolja, ne treba odustajati, ali da novinarstvo znači hrabrost, bez koje u taj posao ne treba ulaziti.
Studenti su se, posle predavanja, nadmetali u postavljanju pitanja, pod budnim okom profesorice dr Nede Todorović, koja godinama drži katedru novinarstva. Najviše ih je zanimalo kako se odupreti pritiscima, ko su danas dobri novinari, koji mediji imaju bar prolaznu ocenu, kako izgleda život novinara…